U roku od samo nekoliko meseci, cloud computing, nekada relativno malo poznat koncept, postao je najprimamljivija tehnologija godine. Čitav niz kompanija pridružio se novom trendu, lansirajući nove usluge vezane za cloud computing. U mnogim slučajevima, radilo se samo o preimenovanju postojeće ponude kako bi se iskoristile nove okolnosti. Ukratko, radilo se o medijskoj groznici najvišeg nivoa.
Međutim, strasti se polako smiruju i IT mediji, kao i analitičari i sama informatička industrija, danas imaju u mnogo većoj meri realističan pogled na tehnologiju cloud computinga. Na primer, Gartner ide toliko daleko da predviđa da će cloud computing proći kroz period 'razbijanja iluzija' – tj. fazu u medijskom ciklusu u kojoj nove tehnologije ne uspevaju da ispune očekivanja i brzo izlaze iz mode.
I pored toga, uprkos senzacionalizmu – i za razliku od mnogih tehnologija koje su joj prethodile, kao što su video telefonija, kancelarija bez papira i mobilna televizija, da navedemo samo neke od njih – cloud computing će sasvim sigurno ostati prisutni i evoluirati tokom godina koje slede. Oni će izmeniti način rada ljudi, kao i poslovanje kompanija, omogućavajući im da koriste usluge na ekonomičniji način.
Usluge cloud computinga naročito su privlačne za male ili početničke kompanije koje ne mogu priuštiti velike inicijalne investicije u informatičku opremu. Ipak, nije verovatno da će veće organizacije potpuno napustiti model informatičkih aktivnosti 'na licu mesta' ili da će informatičke kapacitete koji imaju centralnu ulogu u njihovoj tržišnoj konkurentnosti zameniti uslugama cloud computinga. Mnoge kompanije i dalje će zahtevati nivo bezbednosti, performansi ili specijalizacije aplikacija koji ne može biti dostignut korišćenjem javnih cloud computinga. One će možda formirati sopstvenu privatnu arhitekturu cloud computinga, skrivenu iza korporativnih firewall-a, kako bi iskoristile njihovu efikasnost, ali uz veću bezbednost i kontrolu.
Ukratko, cloud computing ne predstavljaju prolaznu modu, ali ni revoluciju u elektronskom poslovanju. Umesto toga, većina kompanija verovatno će koristiti kombinovano informatičko okruženje, u kojem će aplikacije, infrastruktura i, u pojedinim slučajevima, svi poslovni procesi, biti realizovani putem javnih i privatnih cloud computinga.
Šta je cloud computing?
Danas svi govore o cloud computingu, ali čini se da svako koristi drugačiju, iako sličnu, njihovu definiciju, u zavisnosti od svoje pozicije. Na primer, oni koji rade u oblasti usluga imaće drugačiju definiciju cloud computinga od nekoga ko radi na sistemskoj arhitekturi.
Gartner and Forrester nudi sledeću definiciju:
„Oblast računarstva u kojoj se veoma skalabilni informatički kapaciteti obezbeđuju u vidu usluge isporučene putem interneta brojnim eksternim potrošačima.“
Daryl Plummer, Gartner4
„Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i čije se usluge naplaćuju na bazi ostvarene potrošnje.“
Forrester
Intel takođe ima sopstvenu definiciju cloud computinga, koja uzima u obzir njegovu arhitekturu i usluge, pri čemu postoji razlika između javnih i privatnih cloud computing mreža:
Arhitektura cloud computing: usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamički skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama virtualizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruženjima.
Usluge cloud computinga: servisi za potrošače ili kompanije realizuju se putem javnog interneta. Oslanjajući se na arhitekturu cloud computinga, skaliranje usluga vrši se bez intervencije korisnika i obično se naplaćuje na osnovu ostvarene potrošnje.
Privatni cloud computing: arhitektura oblaka je smeštena iza firewall-a organizacije i pruža informatičke usluge za internu upotrebu.
Cloud computing možemo posmatrati kao novi koncept zasnovan na ranijim modelima distribuiranih usluga koji su stvoreni tokom poslednje decenije, uključujući računarstvo u vidu usluge (utility computing), usluge na zahtev (on-demand services), mrežno računarstvo (grid computing) i softver u vidu usluge (software-as-a-service). Međutim, cloud computing od tradicionalnih internet servisa razdvaja inherentna dinamična i fleksibilna arhitektura koja omogućava korisnicima informatičkih tehnologija da plaćaju samo one usluge koje su im zaista potrebne, kao i da u kratkom vremenskom roku višestruko povećaju njihov obim.
Zašto je cloud computing upravo sada stupio na scenu?
Cloud computing, kako smatra Gartner, predstavljaju 'fenomen u nastajanju' – drugim rečima, fenomen koji nastupa u trenutku kada su uslovi za to povoljni i kada brojni faktori to dozvoljavaju – u ovom slučaju, orijentacija ka servisima, virtualizacija i standardizacija računarstva putem interneta.6 U kombinaciji sa globalnom ekonomskom krizom, cloud computing omogućavaju smanjenje određenih troškova vezanih za informatičke tehnologije.
Na koji način se cloud computing koristi danas?
Najveći deo arhitekture cloud computinga koji se danas koriste obuhvata javne cloud computing mreže namenjene pružanju usluga putem interneta, kao što su Google Search, Microsoft Hotmail ili Salesforce.com. Veliki provajderi usluga, zajedno sa tipičnim pionirima u prihvatanju novih tehnologija kao što su finansijske usluge, superkompjuteri i farmaceutske kompanije, takođe primenjuju arhitekturu cloud computinga prilikom implementacije privatnih cloud mreža zaštićenih firewall-om. Ovaj način korišćenja još uvek je u početnoj fazi i očekuje se da će ostvariti dalji rast na bazi korporativnih tehnologija virtualizacije koje se već sada uvode.
Javne usluge cloud computinga uglavnom su usmerene ka potrošačkim uslugama kao što su pretraživanje na internetu, lični email servisi, društveno povezivanje (social networking) i druge primene Interneta 2.0 (Web 2.0). Male i početničke kompanije takođe privlači koncept usluga pruženih putem cloud computinga, s obzirom na to da on omogućava smanjenje inicijalnih investicija u informatičke tehnologije. Očekuje se da će neke od većih kompanija uvesti usluge cloud computinga u oblasti aplikacija za koje se smatra da nemaju kritičnu važnost za poslovanje – kao što je internet softver za upravljanje rasporedom putovanja zaposlenih ili za podršku u sferi menadžmenta ljudskih resursa.
Međutim, za mnoge kompanije, informatička infrastruktura blisko je povezana sa centralnom oblašću njihovog poslovanja i eksternalizacija računarskih kapaciteta predstavljala bi veliki poslovni rizik. Bezbednost, pouzdanost, performanse i usaglašenost sa standardima predstavljaju navažnija pitanja za šefove informatičkih odeljenja prilikom procenjivanja novih tehnologija. Na primer, biotehnološka kompanija možda neće želeti da vrši modeliranje novih lekova izvan sopstvenih zidova, već će za naprednu simulaciju novih jedinjenja iskoristiti sopstvene servere. Kako bi iskoristila svu fleksibilnost i efikasnost arhitekture cloud computinga, ta kompanija može razviti internu, privatnu cloud computing mrežu nad kojom će imati veću kontrolu i ostvariti veću bezbednost računarskih resursa.
Ko pruža usluge cloud computinga?
Postoje tri kategorije visokog nivoa usluga cloud computinga: softver u vidu servisa (software-as-a-service, SaaS) – softver koji je implementiran u obliku hostovanog servisa kome se pristupa putem interneta; platforma u vidu servisa (platform-as-a-service, PaaS) – platforme koje mogu biti korišćene za realizaciju aplikacija obezbeđenih od strane klijenata ili partnera provajdera platforme; i infrastruktura u vidu servisa (infrastructure-as-a-service, IaaS) – računarska infrastruktura, kao što su serveri, skladištenje podataka i umrežavanje, ostvarena u vidu cloud computinga, obično korišćenjem virtualizacije.
Infrastruktura u vidu servisa može obezbediti pristup serveru, delu servera ili skladišnom prostoru, kao što je, na primer, sistem Rackspace Cloud Servers. Amazon-ov Elastic Compute Cloud (EC2) predstavlja primer platforme u vidu servisa. Amazon omogućava dizajnerima da koriste njegove virtualizovane i udaljene servere za razvoj aplikacija i njihovo hostovanje uz upotrebu modela plaćanja na bazi ostvarene potrošnje. Google-ov App Engine predstavlja još jedan primer platforme u vidu servisa.
Salesforce.com je primer softvera u vidu servisa. Salesforce.com već skoro deset godina implementira rešenja za menadžment odnosa sa klijentima (Customer Relationship Management, CRM) uz upotrebu modela softvera u vidu servisa, i smatra se da predstavlja jednog od pionira upotrebe modela isporuke u vidu servisa u oblasti računarske tehnologije. Giganti kao što su IBM i Microsoft načinili su sopstvene investicije u oblasti usluga cloud computinga. Uz to, SAP i Oracle tvrde da će sledeća generacija njihovih poslovnih aplikacija moći da koristi cloud computing i da će biti dostupna u formi softvera u vidu servisa (SaaS). (Economy, 1. april 2009.)
Objavljeno na sajtu economy.rs »
Подели
Приказивање постова са ознаком Cloud computing. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Cloud computing. Прикажи све постове
Cloud computing – da li je došlo vreme za prelazak u „oblak“ ?
|
Oznake:
Cloud computing,
SaaS
Wikipedia definiše „cloud computing“ kao upotrebu kompjuterske tehnologije zasnovanu na Internetu. Reč „cloud (eng. oblak)“ predstavlja metaforu za Internet.
„Software as Service (eng. softver kao usluga) –SaaS“ je aspekt cloud computing-a koji je poslednjih nekoliko godina doživeo ekspanziju zahvaljujući razvoju infrastrukture Interneta.
SaaS omogućava korisnicima pristup on-line aplikacijama na zahtev preko bilo kog uređaja koji poseduje web browser i Internet konekciju. Softver se izvršava na serverima provajdera tako da korisnik nema nikakvu obavezu instaliranja i održavanja softvera.
Kompanija Google nudi paket SaaS aplikacija nazvanih Google Apps:
Gmail (aplikacija za upravljanje elektronskom poštom), Gtalk (chat), Google Calendar (upravljanje obavezama), Google Docs (upravljanje dokumentima), Google Sites (razvoj web stranica bogatih sadržajem).
U poslednjih godinu dana neke velike kompanije su odlučile da napuste tradicionalni način upravljanja dokumentima, komunikacijom i saradnjom među zaposlenima zasnovanom na korištenju sopstvenih hardverskih, softverskih i ljudskih resursa.
Istraživanje koje je sprovela konsultantska kuća „Forester Research“ pokazuje da kompanije koje upravljaju elektronskom poštom pomoću Microsoft Exchange servera ili nekog durgog sličnog rešenja imaju trošak od oko 300 $ godišnje po jednom mailboxu. U troškove spadaju: hardver (serveri, storage), softverske licence, održavanje i upgrade servera i operativnog sistema. Pri tom je u poređenju sa Gmail-om planirana i neplanirana nedostupnost usluga značajno veća.
U Srbiji mnoga preduzeća koriste usluge Internet provajdera za upravljanje elektronskom poštom. U tom slučaju se javljaju sledeći problemi: softver za webmail je ograničenih mogućnosti, često zasnovan na nekom open source rešenju, sa nedovoljno prostora na serveru za poruke i ograničenjem u veličini attachmenta. To upućuje korisnike na korištenje email klijentata, što onemogućuje pristup pošti sa nekog drugog mesta sem iz kancelarije. Takođe, uglavnom ne postoji webmail klijent prilagođen pristupu putem mobilnih uređaja. Česti su i problemi sa malicioznim kodom u porukama, spamom i phishingom. Zbog ograničenih ljudskih i hardverskih resursa manji, lokalni Internet provajderi imaju problema sa dostupnošću mail servera.
Poređenje planirane i neplanirane nedostupnosti Gmail-a i drugih mail servera
S druge strane korisnici Gmail-a ne moraju ulagati novac u servere, dodatni prostor za skladištenje podataka, održavanje i upgrade. O svemu brine Google, a veoma je bitno to što je korištenje Google Apps u standardnom izdanju besplatno. Standardno izdanje je ograničeno na 50 mailboxova ( u Srbiji većina preduzeća i nema potrebu za većim brojem korisnika). Google Apps Premier Edition je namenjen korisnicima sa više od 50 mailboxova, u ovom slučaju plaća se godišnja licenca u iznosu od 50$ po korisniku, što je znatno manje od 300$ koliko bi preduzeće investiralo prema izveštaju „Forester research-a“.
Kao nedostatak koncepta „cloud computinga“ mnogi navode činjenicu da neke kompanije nisu spremne svoje podatke poveriti na upravljanje drugoj kompaniji, makar to bio i Google. Kao sledeći nedostatak navodi se zavisnost od veze sa Internetom. Treći, i najveći nedostatak, su ograničene mogućnosti nekih SaaS aplikacija u poređenju sa klasičnim desktop aplikacijama (na primer Google Docs u poređenju sa Microsoft Office).
U ugovoru sa kompanijom Google, koji prihvatate registrovanjem za Google Apps piše da Google nije vlasnik vaših podataka i da nema pravo da na bilo koji način koristi te podatke. Što se tiče bezbednosti podataka, nisam čuo da je iko ikada izgubio podatke na Gmailu, ali se često dešava da ljudi izgube bitne podatke zbog kvara na hard disku ili "pada" servera nekog lokalnog provajdera. Podaci koje čuva Google su redundantni, to jest čuvaju se u više kopija na više servera.
Što se tiče primedbe u vezi sa neophodnošću stalnog pristupa Internetu, ne imati Internet danas je isto kao ne imati struju. Ukoliko provajder nekada zakaže imate alternativu - mobilni Internet na vašem laptopu.
Što se tiče poređenja Google Docs-a sa Microsoft Office aplikacijama, to je u principu poređenje baba i žaba. Google Docs pre svega služi za razmenu dokumenata, koje ste verovatno kreirali pomoću MS Worda, Excela ili Acrobata. Google Docs je sasvim upotrebljiv i za kreiranje dokumenata, nedostaju mu napredne mogućnosti koje se inače retko koriste.
Подели
„Software as Service (eng. softver kao usluga) –SaaS“ je aspekt cloud computing-a koji je poslednjih nekoliko godina doživeo ekspanziju zahvaljujući razvoju infrastrukture Interneta.
SaaS omogućava korisnicima pristup on-line aplikacijama na zahtev preko bilo kog uređaja koji poseduje web browser i Internet konekciju. Softver se izvršava na serverima provajdera tako da korisnik nema nikakvu obavezu instaliranja i održavanja softvera.
Kompanija Google nudi paket SaaS aplikacija nazvanih Google Apps:
Gmail (aplikacija za upravljanje elektronskom poštom), Gtalk (chat), Google Calendar (upravljanje obavezama), Google Docs (upravljanje dokumentima), Google Sites (razvoj web stranica bogatih sadržajem).
U poslednjih godinu dana neke velike kompanije su odlučile da napuste tradicionalni način upravljanja dokumentima, komunikacijom i saradnjom među zaposlenima zasnovanom na korištenju sopstvenih hardverskih, softverskih i ljudskih resursa.
Istraživanje koje je sprovela konsultantska kuća „Forester Research“ pokazuje da kompanije koje upravljaju elektronskom poštom pomoću Microsoft Exchange servera ili nekog durgog sličnog rešenja imaju trošak od oko 300 $ godišnje po jednom mailboxu. U troškove spadaju: hardver (serveri, storage), softverske licence, održavanje i upgrade servera i operativnog sistema. Pri tom je u poređenju sa Gmail-om planirana i neplanirana nedostupnost usluga značajno veća.
U Srbiji mnoga preduzeća koriste usluge Internet provajdera za upravljanje elektronskom poštom. U tom slučaju se javljaju sledeći problemi: softver za webmail je ograničenih mogućnosti, često zasnovan na nekom open source rešenju, sa nedovoljno prostora na serveru za poruke i ograničenjem u veličini attachmenta. To upućuje korisnike na korištenje email klijentata, što onemogućuje pristup pošti sa nekog drugog mesta sem iz kancelarije. Takođe, uglavnom ne postoji webmail klijent prilagođen pristupu putem mobilnih uređaja. Česti su i problemi sa malicioznim kodom u porukama, spamom i phishingom. Zbog ograničenih ljudskih i hardverskih resursa manji, lokalni Internet provajderi imaju problema sa dostupnošću mail servera.
Poređenje planirane i neplanirane nedostupnosti Gmail-a i drugih mail servera
Izvor "Google Apps vs. Microsoft Exchange Sever 2007 – Total Cost of Ownership Analysis.”The Radicati Group, November 2008
S druge strane korisnici Gmail-a ne moraju ulagati novac u servere, dodatni prostor za skladištenje podataka, održavanje i upgrade. O svemu brine Google, a veoma je bitno to što je korištenje Google Apps u standardnom izdanju besplatno. Standardno izdanje je ograničeno na 50 mailboxova ( u Srbiji većina preduzeća i nema potrebu za većim brojem korisnika). Google Apps Premier Edition je namenjen korisnicima sa više od 50 mailboxova, u ovom slučaju plaća se godišnja licenca u iznosu od 50$ po korisniku, što je znatno manje od 300$ koliko bi preduzeće investiralo prema izveštaju „Forester research-a“.
Kao nedostatak koncepta „cloud computinga“ mnogi navode činjenicu da neke kompanije nisu spremne svoje podatke poveriti na upravljanje drugoj kompaniji, makar to bio i Google. Kao sledeći nedostatak navodi se zavisnost od veze sa Internetom. Treći, i najveći nedostatak, su ograničene mogućnosti nekih SaaS aplikacija u poređenju sa klasičnim desktop aplikacijama (na primer Google Docs u poređenju sa Microsoft Office).
U ugovoru sa kompanijom Google, koji prihvatate registrovanjem za Google Apps piše da Google nije vlasnik vaših podataka i da nema pravo da na bilo koji način koristi te podatke. Što se tiče bezbednosti podataka, nisam čuo da je iko ikada izgubio podatke na Gmailu, ali se često dešava da ljudi izgube bitne podatke zbog kvara na hard disku ili "pada" servera nekog lokalnog provajdera. Podaci koje čuva Google su redundantni, to jest čuvaju se u više kopija na više servera.
Što se tiče primedbe u vezi sa neophodnošću stalnog pristupa Internetu, ne imati Internet danas je isto kao ne imati struju. Ukoliko provajder nekada zakaže imate alternativu - mobilni Internet na vašem laptopu.
Što se tiče poređenja Google Docs-a sa Microsoft Office aplikacijama, to je u principu poređenje baba i žaba. Google Docs pre svega služi za razmenu dokumenata, koje ste verovatno kreirali pomoću MS Worda, Excela ili Acrobata. Google Docs je sasvim upotrebljiv i za kreiranje dokumenata, nedostaju mu napredne mogućnosti koje se inače retko koriste.
Подели
Пријавите се на:
Постови (Atom)
